BRUSNICA JE SAVEZNIK U BORBI PROTIV BOLESTI

Brusnica je ukusno voće poreklom iz Amerike, ali i namirnica višestruko korisna za zdravlje. Zahvaljujući brojnim korisnim materijama koje organizam štite od raznih bolesti, ovo voće zaokuplja sve veću pažnju stručnjaka.

Tačnije, brusnica je poreklom sa severnoameričkog kontinenta, ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime.
Biljka koja daje plod gorko-kiselog ukusa raste kao zeleni grm visok oko 25 santimetra, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje.

Plodovi su bogati brojnim mineralima, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom.
Bobičasto voće brusnica najpoznatije je po tome što čini deo praznične trpeze u Americi. Međutim, nutricionisti ističu da se nedovoljno zna i govori o tome koliko ovo voće može doprineti zdravlju ljudi.

Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa.
Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna kada se leči urinarna infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo u lečenju prostate.

Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata, pogubni su za ešerihija koli bakteriju, jer je onemogućavaju da se zakači" za površinski sloj materice i bešike.

Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima.

Na osnovu rezultata više ispitivanja sprovedenih u laboratorijskim uslovima, stručnjaci tvrde da jedinjenja proantocijanidina imaju zaštitnu ulogu i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja kao što je rak.
Zahvaljujući sposobnosti da blokira oksidaciju nekih lipoproteina brusnica čuva srce.
Kako je takav proces u organizmu jedan od faktora rizika srčanog udara, blokiranje oksidacije lipoproteina niske gustine konzumiranjem brusnice može se smatrati preventivnom merom protiv bolesti srca.

Takođe, brusnica je dobar saveznik u prevenciji ako se stvara kamen u bubregu zbog visokog sadržaja korisnih kiselih materija kojima ove ukusne bobice obiluju.

NACELA PRAVILNE ISHRANE

Pravilna ishrana zasniva se na balansiranom unosu svih hranjivih vrednosti. Neke hranjive vrednosti treba da budu zastupljenije od nekih drugih ali ni jedna vrsta hranjivih vrednosti ne treba da bude isključena iz ishrane jer se tada narušava balans u organizmu.

Mnogi se slažu da je najbolje za organizam da obroci budu manji ali češći, tako primera radi dobro bi bilo jesti pet puta dnevno ali mnogo manje obilne obroke. I ako je to skoro ne moguće u savremenom dobu jer posao, obaveze ne ostavljaju mnogo vremena za takav vid ishrane.

Ništa ne može biti dovoljno dobar isgovor da zapostavimo naše telo, koliko je bitno položiti ispit ili uraditi neki posao na radnom mestu toliko čak i još važnije je ispoštovati sebe i potrebe svog organizma.

Najvažniji tipovi namirnica po piramidi ishrane koji su neophodni organizmu su:

1. Žitarice
2. Povrće
3. Voće
3. Mesni proizvodi
4. Mlečni proizvodi
5. Riba i morski plodovi
6. Masti

PARADAJZ

Kažu da je Eva dala Adamu rajsku jabuku odnosno paradajz. Bilo tačno ili ne sigurno da je paradajz rajska namirnica. Paradaz i jeste bobičasto voće, a pošto nije sladak u kuvarstvu se smatra povrćem.

Rani, kasni, domaći, jabučar, čeri, jajasti, crveni, zeleni, žuti samo su neke od vrsta koje danas možemo naći u ponudi. Postoji puno vrsta koje se razlikuju po boji i veličini, obliku i vremenu sazrevanja. Jedemo ga svežeg i preradjenog.

Obogaćuje jela, supe, sosove, savršen je preliv za testeninu. Osušen na suncu i usoljen izvstan je dodatak salatama i jelima. Sokovi od cedjenog paradajza su odlićni za čisćenje organizma.

 

KUPOVINA I ISHRANA

 

Zreo paradajz sadrži više vitamina C nego onaj koji je ubran zelen. Bogat je izvor vitamina E, beta karotena, magnezijuma, kalijuma i fosfora. Sadrži bioflavonoid likopen, koji preventivno sprečava neke vrste raka jer smanjuje uticaje prostih radikala. Kalijum koji je odličan u zaštiti krvnih sudova i srca najbolje čisti naše ćelije ako preko paradajza sipate malo maslinovog ulja.

Sok od paradajza posredstvom kalijuma snizava krvni pritisak, pomaže izlučivanju želudačnih i crevnih sokova što znači da je odličan za varenje. Preventivno nas štiti od reumatičnih oboljenja, gihta, bubrežnih i srčanih bolesti.

 

POSEBNE VREDNOSTI

 

Osvežava, laksativan je, diuretičan, regeneriše minerale, ima dezinfekcionalno svojstvo, antiinfektivan. Napitak je koji prečisćava krv i obnavlja minerale.

 

SASTAV

 

Nisko je kaloričan ima samo 17 kcal do 26 kcal zavisi od vrste i zrelosti, na 100 gr. , vode 94 % ali 25 mg C vitamina, magnezijuma 14 mg, kalcijuma 9 mg, ali kalijuma 242 mg.

 

UŽIVAJTE U ODABIRU NAMIRNICA I PRIPREMI, NAUČITE KAKO DA LAKO, BRZO I JEDNOSTAVNO PRIPREMATE HRANU, KOJA ĆE VAM PRIJATI, BIĆETE SITI I VITKI, NEĆETE BITI ŽELJNI ČAROBNIH MIRISA I UKUSA KUHINJE KOJU ZAISTA VOLITE.

PAPRIKA

Plod različitih oblika i boja, tamno ili svetlo zelena, žuta, crvena sada ima i novih sorti modrih, ljuta ili slatka, velika ili mala, svi je svojataju da je zaštitini znak njihovih kuhinja. Jedno je sigurno, bez paprike kao povrća, jela, predjela, kao salate, pripremljena kao ajvar, ukiseljena, ne možemo da zamislimo nijedno doba godine.

Vrednost paprike bilo sveže ili osušene je da sadrži dosta C vitamina i kapsarin koji joj daje ljutinu, koji podstiču apetit i lučenje želudačnih sokova, čime se ubrzava proces varenja i tako sprečava nepotrebno truljenje i fermentaciju u crevima.

 

POSEBNE VREDNOSTI

Osvezava, jaca zeludac, siri krvne sudove, cuva jetru, ima dezinfeksiona svojstva, antireumaticna, sredstvo protiv nadimanja. Poboljsava cirkulaciju. Odlicna za dijetetske niskokaloricne rezime ishrane, pomaze eliminaciju masti, bogata je vodom, vlakna stvaraju sitost, sto pomaze da unesemo manje hrane, podstice praznjenje creva, jer deluje kao laksativ, a ljuta paprika  "ubrzava metabolizam".

 

 

UPOZORENJE

 

Ako teže varite kozžicu paprike, skinite je, pre konzumiranja, ograničite količinu paprike pogotovo ljute ako imate hemoroide, proširene ili krhke kapilare, probleme sa pritiskom, jer ljuta paprika širi kapilare i krvne sudove. Budite uvek umereni i tako možete uživati u njenom ukusu bez problema.

 

JEDNOSTAVAN RECEPT

 

Izgrilujte, plavi patlidžan, papriku, paradajz, redjajte u činiju, izmedju dodajte začine po želji, morsku so, biber po želji, sveži peršun i celer list, beli luk. Možete izmedju složiti tanko sečen, mladi nemasni sir. Vruće ili hladno, kao jelo ili predjelo, sve jedno kako želite, ako budete štedljivi kada dodajete ulje (uvek merite kafenom kašičicom - jedna kafena kašičica maslinovog ulja ima 45 kcal, supena 135 kcal) možete uživati u zdravom, sitom, hranljivom niskokaloričnom obroku.

 

AKO VODITE RAČUNA KAKO IZGLEDATE, ŠTA OBLAČITE I O KOZMETICI, VODITE RAČUNA ŠTA JEDETE JER OD TOGA NAJVIŠE ZAVISI KAKO ĆETE IZGLEDATI ŠTA ĆETE MOĆI DA OBUČETE I NARAVNO TO JE NAJBOLJA KOZMETIKA ZA VAŠE TELO.

NE BACAJTE PARE NA "SAVRŠENE PREPARATE" PROTIV CELULITA NE JEDITE HRANU KOJA STVARA CELULIT.

 

UKUSNO POVRĆE KOJE NE GOJI A BIĆETE SITI

HRANA TREBA DA BUDE ENERGIJA I ZDRAVLJE ZA VAŠE TELO, MRŠAVITE BEZ TORTURE I MUČENJA, NAUČITE DA PRIPREMATE HRANU KOJU VOLITE NA NOV NAČIN DA NE PROVODITE BESKRAJNE SATE U KUHINJI, KAO VAŠE MAME I BAKE.

PARADAJZ, PLAVI PATLIDZAN, PAPRIKA

Plodasto povrće, pravi predstavnici leta, i jeseni. Zastupljeni su u različitim kuhinjama sveta, različito se pripremaju i dodaju različiti začini, a sigurno imaju veoma značajno mesto i u našoj kuhinji. Mogu biti glavno jelo, prilog, salate, jedu se topli i hladni, sa mesom, sirom, testeninom, kuvaju se, griluju, peku, prže, jedu sveži, dodaju razni začini, ostavljaju za zimu. Volimo njihov ukus, i znamo da su "zdravi" ali da li zaista razumemo njihovu vrednost u našoj ishrani?

 

 

 

 

 

 

TAJNO PREJEDANJE

Ove osobe su stalno na dijeti, okolina često ne razume kako su gojazni. Jede se usput, krišom, bacaju se omoti, jede se fast i džank food, a pred drugima, uvek "zdrava" i "dobra" hrana. Osoba se oseća loše, zbog duplog života, a ako bude uhvaćena pravda se da se loše oseća, da joj se vrti u glavi da ima "pad šećera"... Razlozi da reše problem često su: upozorenje okoline da postoji neki "hormonalni poremećaj" jer je nemoguće da se neko samo tako goji, ako budu otkriveni, strah da ne mogu da sakriju svoj problem,  opsterećenje dvostrukog života koji vode a ne mogu da se reše tajnog prejedanja.

DOBRO ZDRAVLJE I PUT KA NJEMU

Savremena medicina je nakon decenija istraživanja ustanovila da je uzrok većine savremenih bolesti upravo hrana koju čovek jede ili ona koju ne jede. Nepravilna ishrana, pre svega, pogrešan izbor i kombinovanje namirnica, u ljudskom organizmu izazivaju procese koji negativno utiču na duhovno i fizičko zdravlje čoveka. Pored toga, mnoge bolesti su izazvane deficitarnom ishranom i nedovoljnim unošenjem neophodnih hranljivih materija, uglavnom vitamina i minerala.
Za normalno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje potrebno je uneti više od 60 hranljivih materija: ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali, voda. Osnovne grupe namirnica u kojima se one nalaze su voće i povrće, hleb i žitarice, mleko i mlečni proizvodi, masnoće, mahunarke.

GRUPA NAMIRNICA	HRANLJIVE MATERIJE	OSNOVNA FUNKCIJA	NALAZE SE U
VOĆE I POVRĆE	Ugljeni hidrati, vitamini, minerali	Daju vlakna, energiju, regulaciju, zdravu kožu, dobar vid, pomažu kod zarastanja rana.	svom voću i povrću
HLEBI ŽITARICE	Ugljeni hidrati, vitamini, minerali	Obezbeduju energiju i zdrave nerve	integralnom hlebu, testu, pahuljicama, pirinču, proji.
MLEKO I MLEČNI PROIZVODI	Kalcijum, vitamin A, vitamin D	Rast kostiju, zuba, rad mišića i  nerava	mleko, sir, jogurt, kačkavalj, sladoled
MAHUNARKE	Proteini, gvožđe	Izgradnja i obnavljanje kože, kose, krvi, kostiju, mišića, prenos vitamina	soja, grašak, bob, naut, kikiriki, biljni puteri.

KAKO PREDUPRETI GOJAZNOST ?

Osobe sklone gojaznosti moraju da budu spremne na korenite promene. Za to je potrebna jaka volja, mnogo strpljenja i odlučnost. Da bi neko održao težinu, ne mora da gladuje, već samo da se drži pravila zdrave ishrane. Važno je i da se trudi da održi umerenu fizičku aktivnost, pri kojoj se gubi izvestan broj kalorija, a uz to se popravlja kondicija i fizička otpornost organizma.

NEPRAVILNA ISHRANA I BOLESTI

Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom

Pored stresa, sa kojim se savremeno čovečanstvo suočava već decenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.

Među najrasprostranjenije bolesti modernog doba su:

- Gojaznost

- Šećerna bolest

- Povišen krvni pritisak

- Arteroskleroza

- Srčani udar

- Moždani udar

- Karijes

- Alergije

- Anemija

- Degenerativne bolesti

- Kiselost organizma

Pored nepravilne ishrane na pojavu i razvoj ovih bolesti utiče i prekomerna i nekontrolisana hemizacija koja je prisutna u procesu gajenja i prerade namirnica.

DESET SAVETA ZA PRAVILNU ISHRANU

Deset saveta za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.

2. Održavati optimalnu težinu.

3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).

4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).

5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).

6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).

7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.

8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.

9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.

10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

ŽELITE LI DA IZGLEDATE LEPO I ZDRAVO ?

Individualni PROGRAM ishrane je prilagodjen samo Vama, vašim navikama, zahtevima, načinu i stilu života, mogućnostima da jedete obroke, zahtevima u namirnicama, količini vremena i novca, koji želite da utrošite za Vaš program, da dodjete do željene težine.


DONESITE ODLUKU da ćete promeniti svoje prehrambene navike da bi stalno izgledali dobro, bili zdravi i zadovoljni sobom.