LEKOVITI NAR

                    
Nar se već vekovima koristi kao lekovito sredstvo širom sveta. Ovo voće je od davnina poznato kao lek protiv uznemirenosti stomaka, konjuktivitisa i hemoroida, ali su zdravstvene studije tek nedavno otkrile njegovu moć.
Nar sadrži tri puta više antiokidansa od zelenog čaja i stoga je odličan borac protiv srčanih bolesti i slobodnih radikala. Posebno je efektan u sprečavanju raka prostate i raka grudi. 

Bogat je vitaminima A, C, E, B5, kalijumom i gvožđem. Vitamin E je antioksidans koji usporava starenje mozga i može pomoći u usporavanju procesa Alchajmerove bolesti, dok će vitamin C učiniti da vaš ten zablista. 

Osim toga, nar ima antibakterijsko svojstvo, ojačava krvne sudove i smiruje upalne procese u organizmu. 

Odličan je izvor polifenola koji pomaže telu da se oslobodi tvari koje uzrokuju rak i sadrži tanine koji snižavaju krvni pritisak i osnažuju imuni sistem.

Nar ublažava tegobe klimaksa i dobar je za prostatu. Sadrži materije slične estrogenu zbog čega utiče pozitivno na nivo ovog hormona, a povećava i kvalitet noktiju i kose, i utiče na pozitivno raspoloženje.

Što se tiče kaloričnosti, jedan nar sadrži oko 105 kalorija koje većinom dolaze iz voćnog šećera. Možete jesti nar nekoliko puta nedeljno ili piti sok od nara kako bi uživali u blagodetima ove voćke. 

JESENJA POSLASTICA, BUNDEVA.

Unutrašnjost bundeve sadrži obilje lekovitih sastojaka, ima malo proteina, masti i ugljenih hidrata, a mnogo vitamina A, C, K i grupe B, kao i minerala. Meso je posebno bogato beta karotenom koji daje karakterističnu narandžastu boju, a snažan je i borac protiv slobodnih radikala, sprečava oštećenje ćelijske strukture. Snižava rizik od pojave raka grla, želuca, jednjaka i grlića materice. Preporučuje se osobama koje drže dijetu, kao i dijabetičarima.

Bundeva je idealna namirnica za one koji imaju tegobe u želucu i crevima. Delotvorna je kod upale debelog creva, odličan diuretik, pa se preporučuje reumatičarima i osobama koje imaju probleme sa upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Snižava nivo holesterola u krvi, a obloga od sveže izrendanog mesa bundeve ublažava bolove kod proširenih vena. Odlično deluje i na kožu; čisti masno lice podložno aknama i mitiserima, podmlađuje i osvežava ten kada se koristi u obliku maske.

Od bundeve se dobija i tamno braon ulje koje može da se koristi za pripremu raznih salata, a bogato je esencijalnim masnim kiselinama (linoleinskom, oleinskom, palmitinskom, stearinskom). Istraživanja pokazuju da ovo ulje ima pozitivan učinak u lečenju prostate.

HLEB SA BUNDEVOM

500 g bundeve
10 sk hladne vode
1 kk soli
80 g sojinog maslaca
800 g brašna
40 g svežeg kvasca
10 sk sojinog mleka
1 kk šećera
Za ovaj hleb se može koristiti kako velika bundeva tako i tikvice.
Bundevu iseći na kockice i dinstati sa 10 sk vode 15-20 minuta da omekne. Ispasirati i ostaviti da se ohladi.
Dodati u kašu od bundeve so i sojin maslac i lepo umutiti.
Kvasac rastvoriti u toplom sojinom mleku i dodati šećer. Sipati kvasac u brašno, pokriti sa malo brašna i ostaviti da pođe 10 minuta. Dodati bundevu i umesiti testo pa ostaviti na toplom da naraste – 45 minuta.
Testo sipati u veći kalup premazan uljem (ili u tepsiju – formirati 2 vekne) i ostaviti da raste još 15 minuta.
Peći 20 minuta u zagrejanoj pećnici na 200 stepeni, zatim smanjiti temperaturu na 150 stepeni i peći još 90 minuta.
Pošto je svaka rerna drugačija, proveriti da li je hleb pečen tako što bi trebalo da zvuči šuplje kad se kucka po njemu.

BRUSNICA JE SAVEZNIK U BORBI PROTIV BOLESTI

Brusnica je ukusno voće poreklom iz Amerike, ali i namirnica višestruko korisna za zdravlje. Zahvaljujući brojnim korisnim materijama koje organizam štite od raznih bolesti, ovo voće zaokuplja sve veću pažnju stručnjaka.

Tačnije, brusnica je poreklom sa severnoameričkog kontinenta, ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime.
Biljka koja daje plod gorko-kiselog ukusa raste kao zeleni grm visok oko 25 santimetra, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje.

Plodovi su bogati brojnim mineralima, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom.
Bobičasto voće brusnica najpoznatije je po tome što čini deo praznične trpeze u Americi. Međutim, nutricionisti ističu da se nedovoljno zna i govori o tome koliko ovo voće može doprineti zdravlju ljudi.

Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa.
Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna kada se leči urinarna infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo u lečenju prostate.

Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata, pogubni su za ešerihija koli bakteriju, jer je onemogućavaju da se zakači" za površinski sloj materice i bešike.

Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima.

Na osnovu rezultata više ispitivanja sprovedenih u laboratorijskim uslovima, stručnjaci tvrde da jedinjenja proantocijanidina imaju zaštitnu ulogu i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja kao što je rak.
Zahvaljujući sposobnosti da blokira oksidaciju nekih lipoproteina brusnica čuva srce.
Kako je takav proces u organizmu jedan od faktora rizika srčanog udara, blokiranje oksidacije lipoproteina niske gustine konzumiranjem brusnice može se smatrati preventivnom merom protiv bolesti srca.

Takođe, brusnica je dobar saveznik u prevenciji ako se stvara kamen u bubregu zbog visokog sadržaja korisnih kiselih materija kojima ove ukusne bobice obiluju.

NACELA PRAVILNE ISHRANE

Pravilna ishrana zasniva se na balansiranom unosu svih hranjivih vrednosti. Neke hranjive vrednosti treba da budu zastupljenije od nekih drugih ali ni jedna vrsta hranjivih vrednosti ne treba da bude isključena iz ishrane jer se tada narušava balans u organizmu.

Mnogi se slažu da je najbolje za organizam da obroci budu manji ali češći, tako primera radi dobro bi bilo jesti pet puta dnevno ali mnogo manje obilne obroke. I ako je to skoro ne moguće u savremenom dobu jer posao, obaveze ne ostavljaju mnogo vremena za takav vid ishrane.

Ništa ne može biti dovoljno dobar isgovor da zapostavimo naše telo, koliko je bitno položiti ispit ili uraditi neki posao na radnom mestu toliko čak i još važnije je ispoštovati sebe i potrebe svog organizma.

Najvažniji tipovi namirnica po piramidi ishrane koji su neophodni organizmu su:

1. Žitarice
2. Povrće
3. Voće
3. Mesni proizvodi
4. Mlečni proizvodi
5. Riba i morski plodovi
6. Masti

PARADAJZ

Kažu da je Eva dala Adamu rajsku jabuku odnosno paradajz. Bilo tačno ili ne sigurno da je paradajz rajska namirnica. Paradaz i jeste bobičasto voće, a pošto nije sladak u kuvarstvu se smatra povrćem.

Rani, kasni, domaći, jabučar, čeri, jajasti, crveni, zeleni, žuti samo su neke od vrsta koje danas možemo naći u ponudi. Postoji puno vrsta koje se razlikuju po boji i veličini, obliku i vremenu sazrevanja. Jedemo ga svežeg i preradjenog.

Obogaćuje jela, supe, sosove, savršen je preliv za testeninu. Osušen na suncu i usoljen izvstan je dodatak salatama i jelima. Sokovi od cedjenog paradajza su odlićni za čisćenje organizma.

 

KUPOVINA I ISHRANA

 

Zreo paradajz sadrži više vitamina C nego onaj koji je ubran zelen. Bogat je izvor vitamina E, beta karotena, magnezijuma, kalijuma i fosfora. Sadrži bioflavonoid likopen, koji preventivno sprečava neke vrste raka jer smanjuje uticaje prostih radikala. Kalijum koji je odličan u zaštiti krvnih sudova i srca najbolje čisti naše ćelije ako preko paradajza sipate malo maslinovog ulja.

Sok od paradajza posredstvom kalijuma snizava krvni pritisak, pomaže izlučivanju želudačnih i crevnih sokova što znači da je odličan za varenje. Preventivno nas štiti od reumatičnih oboljenja, gihta, bubrežnih i srčanih bolesti.

 

POSEBNE VREDNOSTI

 

Osvežava, laksativan je, diuretičan, regeneriše minerale, ima dezinfekcionalno svojstvo, antiinfektivan. Napitak je koji prečisćava krv i obnavlja minerale.

 

SASTAV

 

Nisko je kaloričan ima samo 17 kcal do 26 kcal zavisi od vrste i zrelosti, na 100 gr. , vode 94 % ali 25 mg C vitamina, magnezijuma 14 mg, kalcijuma 9 mg, ali kalijuma 242 mg.

 

UŽIVAJTE U ODABIRU NAMIRNICA I PRIPREMI, NAUČITE KAKO DA LAKO, BRZO I JEDNOSTAVNO PRIPREMATE HRANU, KOJA ĆE VAM PRIJATI, BIĆETE SITI I VITKI, NEĆETE BITI ŽELJNI ČAROBNIH MIRISA I UKUSA KUHINJE KOJU ZAISTA VOLITE.

PAPRIKA

Plod različitih oblika i boja, tamno ili svetlo zelena, žuta, crvena sada ima i novih sorti modrih, ljuta ili slatka, velika ili mala, svi je svojataju da je zaštitini znak njihovih kuhinja. Jedno je sigurno, bez paprike kao povrća, jela, predjela, kao salate, pripremljena kao ajvar, ukiseljena, ne možemo da zamislimo nijedno doba godine.

Vrednost paprike bilo sveže ili osušene je da sadrži dosta C vitamina i kapsarin koji joj daje ljutinu, koji podstiču apetit i lučenje želudačnih sokova, čime se ubrzava proces varenja i tako sprečava nepotrebno truljenje i fermentaciju u crevima.

 

POSEBNE VREDNOSTI

Osvezava, jaca zeludac, siri krvne sudove, cuva jetru, ima dezinfeksiona svojstva, antireumaticna, sredstvo protiv nadimanja. Poboljsava cirkulaciju. Odlicna za dijetetske niskokaloricne rezime ishrane, pomaze eliminaciju masti, bogata je vodom, vlakna stvaraju sitost, sto pomaze da unesemo manje hrane, podstice praznjenje creva, jer deluje kao laksativ, a ljuta paprika  "ubrzava metabolizam".

 

 

UPOZORENJE

 

Ako teže varite kozžicu paprike, skinite je, pre konzumiranja, ograničite količinu paprike pogotovo ljute ako imate hemoroide, proširene ili krhke kapilare, probleme sa pritiskom, jer ljuta paprika širi kapilare i krvne sudove. Budite uvek umereni i tako možete uživati u njenom ukusu bez problema.

 

JEDNOSTAVAN RECEPT

 

Izgrilujte, plavi patlidžan, papriku, paradajz, redjajte u činiju, izmedju dodajte začine po želji, morsku so, biber po želji, sveži peršun i celer list, beli luk. Možete izmedju složiti tanko sečen, mladi nemasni sir. Vruće ili hladno, kao jelo ili predjelo, sve jedno kako želite, ako budete štedljivi kada dodajete ulje (uvek merite kafenom kašičicom - jedna kafena kašičica maslinovog ulja ima 45 kcal, supena 135 kcal) možete uživati u zdravom, sitom, hranljivom niskokaloričnom obroku.

 

AKO VODITE RAČUNA KAKO IZGLEDATE, ŠTA OBLAČITE I O KOZMETICI, VODITE RAČUNA ŠTA JEDETE JER OD TOGA NAJVIŠE ZAVISI KAKO ĆETE IZGLEDATI ŠTA ĆETE MOĆI DA OBUČETE I NARAVNO TO JE NAJBOLJA KOZMETIKA ZA VAŠE TELO.

NE BACAJTE PARE NA "SAVRŠENE PREPARATE" PROTIV CELULITA NE JEDITE HRANU KOJA STVARA CELULIT.

 

UKUSNO POVRĆE KOJE NE GOJI A BIĆETE SITI

HRANA TREBA DA BUDE ENERGIJA I ZDRAVLJE ZA VAŠE TELO, MRŠAVITE BEZ TORTURE I MUČENJA, NAUČITE DA PRIPREMATE HRANU KOJU VOLITE NA NOV NAČIN DA NE PROVODITE BESKRAJNE SATE U KUHINJI, KAO VAŠE MAME I BAKE.

PARADAJZ, PLAVI PATLIDZAN, PAPRIKA

Plodasto povrće, pravi predstavnici leta, i jeseni. Zastupljeni su u različitim kuhinjama sveta, različito se pripremaju i dodaju različiti začini, a sigurno imaju veoma značajno mesto i u našoj kuhinji. Mogu biti glavno jelo, prilog, salate, jedu se topli i hladni, sa mesom, sirom, testeninom, kuvaju se, griluju, peku, prže, jedu sveži, dodaju razni začini, ostavljaju za zimu. Volimo njihov ukus, i znamo da su "zdravi" ali da li zaista razumemo njihovu vrednost u našoj ishrani?